Deratizacija hala

Skladišta i magacini su mesta na kojima se čuvaju zalihe industrijskih proizvoda. U pitanju može biti hrana za ljude, stočna hrana ili neprehrambeni proizvodi. Ono što je zajedničko svim magacinima jesu česti neželjeni posetioci u vidu glodara ili insekata.

Glodari, miševi i pacovi, žive u blizini ljudskih staništa, a magacini i skladišta se uglavnom i nalaze na obodima gradova, kao što je slučaj u Beogradu. Glodari pokušavaju da pronađu svoj put do unutrašnjosti objekata u kojima ljudi žive i rade, što zbog lako dostupne hrane i vode, što zbog zaštite od vremenskih uslova.

Kada u magacinu zateknete pacova, svesni ste opasnosti koja vreba i koja preti da uveća svoje razmere. Gde je jedan pacov tu su i tri, a gde su tri, tu su i stotine. Šta učiniti u takvim slučajevima? Pokušaji da se pacova i miševa u ogromnim prostorima rešite uz pomoć klopki sa lepkom, jednaka je ideji da isušite more fenom. Jednostavno je nemoguće. Deratizacija je jedini uspešan i trajan način rešavanja ovog problema. Eko-Protect 011 deratizaciju u Beogradu i ostalim velikim gradovima, gde je broj glodara u porastu, vrši sistemski i redovno.

Zašto su miševi i pacovi opasni?

Pored evidentne neprijatnosti koju doživimo sa svešću da životni i radni prostor delimo sa štetnim glodarima, razmere opasnosti koju sa sobom nose mnogo su veće. Istrebljenje glodara je viševekovni posao, jer su pratioci ljudi od praistorije do današnjih dana.

Miševi i pacovi izazivaju materijalnu štetu koja se na globalnom nivou meri milijardama evra. Pitate se kako ovako male životinje mogu biti uzročnik tolikih novčanih gubitaka? Miševi i pacovi u magacine provaljuju kako bi došli do hrane. Recimo, žitarice se pakuju u džakove. Za oštre sekutiće glodara progrizanje džakova nije nikakav problem. Lako će načeti vreću i uzeti koliko im je potrebno. Međutim, neće se zaustaviti samo na jednom džaku – vremenom će oštetiti gotovo sve. Hrana koja je kontaminirana od strane glodara više nije pogodna ni za ljudsku, ni za životinjsku upotrebu. Mora da bude uništena.

Međutim, to nije sve – miševi i pacovi grickaju sve pred sobom, pa i električne kablove. Nenamerno mogu izazvati požare i razne druge probleme.

Pored materijalne štete, tu je i epidemiološka opasnost. Miševi i pacovi za života promene veliki broj staništa. Kreću se po kanalizacijama, bolnicama, otpadima, magacinima, ljudskim domovima. Na krznu, u urinu, izmetu i pljuvački nose veliki broj mikroorganizama, od kojih sami ne oboljevaju, a koje prenose na ljude. Ako zaraženi glodar kontaminira hranu, a hrana dospe do ljudi, velika je mogućnost od zaraze. Neke od bolesti koje glodari prenose mogu imati i fatalan ishod.

Upravo zato je deratizacija glodara zadatak kojem je potrebno pristupiti ozbiljno i bez odlaganja.

Kako se vrši deratizacija glodara?

Deratizacija se definiše kao skup metoda koje za cilj imaju suzbijanje ili potpuno istrebljenje štetne populacije glodara. Mere deratizacije mogu biti preventivne, biološke, fizičke, mehanijske ili hemijske.

Preventivne mere

Preventivne mere deratizacije u magacinima podrazumevaju metode kojima će glodarima biti onemogućen pristup u određenom prostoru. U preventivne mere ubrajamo sledeće:

  • Održavanje higijene i redovno uklanjanje otpada
  • Skladištenje prehrambenih namirnica u ambalaže koje glodari ne mogu da oštete kakve se uglavnom čuvaju u podrumima
  • Izgradnju objekata od čvrstog materijala, kao što su lim i beton
  • Ojačanje svih mesta koja bi glodarima mogla da budu put do unutrašnjosti recimo poljoprivrednih magacina – postavljanje čelične žice na kanalizacione i toplotne cevi, postavljanje poklopaca, zapušavanje pukotina i dr.

Ako se dogodi da preventivne mere nisu na vreme sprovedene i glodari ipak nađu put do unutrašnjosti magacina ili skladišta, potrebno je pristupiti kurativnim merama deratizacije.

Fizičke mere

Fizičke mere se odnose na korišćenje zamki za glodare. Zamke uglavnom sadrže mamac koji glodare treba da privuče, a zatim ih uništavaju ili zadržavaju uz pomoć lepka, struje, smrzavanja. Korišćenje zamki za glodare je najstarija mera deratizacije. U ovu meru ubrajamo i korišćenje ultrazvučnih uređaja. Ugradnja ultrazvučnih uređaja može biti korisna za magacine i skladišta hrane, kao dopunska mera, jer emituje talase niskih frekvencija koje ljudsko uho ne čuje. Glodare te vibracije uznemiravaju i rasteruju, te ne ulaze u prostorije u kojima su postavljene.

Biološke mere

U biološke mere borbe protiv glodara uključuju se prirodni neprijatelji glodara – mačke, psi, lisice ili ptice grabljivice. Ova mera je pomalo komplikovana za sprovođenje i nadzor i nije najprikladnija za zatvorene prostore. Životinjama koje su prirodni neprijatelji glodara je potrebno dosta vremena za trening i obuku, te se ova mera danas retko primenjuje.

Hemijske mere

Hemijske mere deratizacije se primenjuju najčešće. Delotvorne su i efikasne. Hemijske mere podrazumevaju korišćenje otrova sporog ili brzog delovanja. Obzirom da su glodari lukave životinje, deratizacija se najviše oslanja na upotrebu otrova sa sporim, odnosno odloženim dejstvom.

Kada pronađu hranu, miševi i pacovi neće grupno „nasrnuti“ na nju. Poslaće jednog pripadnika čopora i tek kada se uvere da je hrana bezopasna, pristupiće joj i ostatak. Otrovi sporog delovanja su na bazi hemijskih jedinjenja bromadiolona i brodifakuma. Oni izazivaju unutrašnje krvarenje, a glodari umiru u roku od 48h nakon što je otrov konzumiran.

Otrovi koji se upotrebljavaju tokom deratizacije magacina i skladišta su opasni samo po glodare – na ljude i domaće životinje nemaju nikakav uticaj, potpuno su bezopasni. Svi otrovi koji se koriste u ovom procesu su testirani i odobreni od strane Ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, ne zagađuju životnu sredinu i zadovoljavaju HACCP standarde.