Domaći kućni miš: Sve što treba da znate

Domaći kućni miš izgleda simpatično samo na crtanim filmovima. U realnosti je povezan sa neprijatnostima, materijalnom štetom, prenošenjem bolesti i raznim drugim problemima. Miševi i pacovi su opasni glodari čija je deratizacija obavezna i neodložna, a objasnićemo i zašto.

Domaći kućni miš (latinski Mus musculus) je glodar koji pripada porodici Muridae. Miševi su nakon ljudi najbrojniji i najrasprostranjeniji sisari na svetu, čije je prisustvo zabeleženo na svim kontinentima. Spadaju u hemerofile, životinje koje su zavisne od ljudskog faktora, jer su im ljudi i njihova staništa glavni izvor hrane. To objašnjava pojavu miševa u domaćinstvima i svim prostorima gde ljudi borave i obitavaju.

Karakteristike miševa

Odrastao domaći kućni miš je dug od 4 do 12.5cm, sivo pepeljaste je boje, koja može da varira do mrkih tonova. Dužina tela je proporcionalna dužini repa, a odrasle jedinke teže od 30 do 60 grama. Interesantno je da je rep miševa obrastao gustom dlakom, iako na prvi pogled deluje golo.

Miševi, baš kao i pacovi, pripadaju redu glodara. Imaju sekutiće koji rastu tokom celog života, a kako bi mogli da ih koriste moraju ih stalno „skraćivati“ glodanjem. Glockanje po kojem je ceo red dobio naziv može da izazove ogromnu štetu ljudima.

Muške jedinke domaćih miševa su dominantne. Oni žive u leglu sa nekoliko ženki, koje se razmožavaju nekoliko puta godišnje. Ženke su bremenite dvadesetak dana, nakon čega na svet donose desetak mladunaca. Mladunci se rađaju gluvi, slepi i bez dlake. Polnu zrelost dostižu sa dva meseca, kada su spremni za parenje. Brojnost populacije miševa leži upravo u njihovom brzom i lakom razmnožavanju.

Miševi u ljudskim staništima

Kao što naziv vrste kaže, domaći kućni miševi dele životni prostor sa ljudima. Nastanjuju se u blizini sela i gradova, na deponijama, u kanalizacionim odvodima, tražeći put do unutrašnjosti kuća i stanova. Nastanjuju tavane, podrume, industrijska postrojenja, magacine hrane, pomoćne prostorije. Sva mesta na kojima im je dostupna hrana potencijalna su mesta za život. Dobro podnose i visoke i niske temperature, a s godinama su razvili veliku otpornost na spoljašnje uticaje, te se mogu nastaniti gotovo svuda.

Kuće i stanovi su im naročito privlačni jer su izvor toplote, vlage i najbitnije – hrane. Ovi mali glodari nalaze put do unutrašnjosti stambenog prostora, čak i kada vam se čini da je sve savršeno obezbeđeno i zaptiveno. Uvlače se kroz toplotne i vodovodne cevi, pukotine elektro izolacija, kroz podrume i tavane, a možete ih i sami uneti skupa sa ogrevom.

Miševi su aktivni pretežno noću, kada kreću u potragu za hranom, dok preko dana aktivnosti svode na minimum. Kreću se poznatim putevima, često uza zidove, ostavljajući tragove krzna, izmeta i urina. Hrane se proizvodima na bazi žitarica, voćem, mesnim i mlečnim prerađevinama i svom dostupnom hranom. Tokom procesa hranjenja mogu da pojedu hranu koja je desetostruko veća od njihove težine.

Kakvu štetu prave miševi?

Deratizacija miševa je značajna iz mnogobrojnih razloga, ali najvažniji su epidemiološki rizici i materijalna šteta. Ako se problem s miševima zapusti ili amaterski rešava, njihovo brojčano stanje će rasti iz dana u dan, a problem će biti teži za sanaciju. U velikim gradovima, kakav je Beograd, miševi lako pronalaze put iz stana u stan, prenoseći bolesti i praveći veliku štetu. Stoga je deratizacija u Beogradu, kao i svim ostalim gradovima, od velike važnosti.

Miševi su nosioci patogenih mikroorganizama, od kojih se sami ne mogu zaraziti, ali mogu preneti bolesti na ljude. Ljudi se mogu zaraziti konzumacijom kontaminirane hrane, putem izmeta ili urina koje miševi ostavljaju za sobom. Bolesti koje prenose su virusne, bakterijske, gljivične, parazitske i protozoe, a jedna od najozloglašenijih je mišija (hemoragična) groznica koja se dugo leči i ostavlja ozbiljne posledice.

Materijalna šteta koju proizvode miševi nije zanemariva, a na globalnom nivou se broji milijardama evra, poručuju naši profesionalci za deratizaciju iz firme Eko Protect 011. Miševi, kako bi potkratili sekutiće, grickaju drvo, hartiju, tkanine, zidove, izolacije, izazivajući ozbiljne probleme kao što su kvarovi na električnim vodovima, pa čak i požari. Hrana koju kontaminiraju nije upotrebljiva i mora da bude uništena.

Deratizacija miševa

Prevencija uključuje zaptivanje doma i zapušavanje svih pukotina putem kojih bi miševi mogli da prodru. Poželjno je da je kuća od čvrstog materijala, da su sve pukotine popunjene, a otvori kraj vodovodnih, kanalizacionih i toplotnih cevi zaštićeni mrežicama. Redovno održavanje higijene doma i uklanjanje neiskorišćene hrane će držati miševe podalje od vašeg doma.

Ukoliko ste primetili jednog miša u vašem domu, u blizini je bar još deset, pokazuje iskustvo stručnjaka iz Eko Protect 011. Ako ste spazili dva ili tri primerka, u blizini su sigurno stotine, a jedino rešenje problema je deratizacija.

Deratizacije je jedini siguran način da se obračunate sa neželjenim glodarima. Profesionalna služba deratizacije koristi hemijske metode, koje su se pokazale kao najdelotvornije za uništavanje miševa, pacova i ostalih glodara. Hemijske metode uključuju upotrebu otrova sporog delovanja, koji se mešaju sa hranom i stavljaju na mesta gde su miševi primećeni. Otrov ima odloženo dejstvo, izaziva unutrašnje krvarenje i 100% uništava glodare. Otrovi se raspoređuju strateški, a opasnost po ljude, decu i kućne ljubimce je isključena.

Ne gubite vreme i novac i ne dozvolite da vaš problem iz dana u dan postaje sve veći. Sačuvajte zdravlje, duševni mir i materijalna dobra i rešite se neželjenih štetočina brzo i lako – deratizacijom.