Deratizacija poslovnih objekata u Beogradu
Prisustvo glodara u stambenim objektima izuzetno je neprijatno iskustvo čije se rešenje ne sme odlagati ni jedne sekunde. Međutim, kada se glodari nastane u poslovnim objektima, šteta može da prevaziđe granice zamislivog.
Čak i kad zanemarimo poslovnu delatnost firme, glodari su svakako nepoželjni, bez obzira koja branša poslovanja je u pitanju. Prisustvo glodara u prehrambenoj industriji, objektima kojima je namena očuvanje zdravlja i prevencija bolesti, ugostiteljskim objektima, apsolutno je nedopustivo.
Deratizacija bolnica, deratizacija restorana, deratizacija pekara obavezne su i zakonom propisane mere suzbijanja štetočina i održavanja higijene poslovnog prostora.
Glodari prenose niz bolesti i kroz istoriju su često bili glavni krivci za epidemije zaraznih oboljenja. Međutim, to nije sve. Ekonomska šteta koju nanose gotovo je jednako tragična kao i zdravstvena opasnost koja vreba. Uzmimo za primer firme koje se bave proizvodnjom ili skladištenjem robe, naročito ukoliko je u pitanju prehrambena industrija. Sve što glodari dodirnu je kontaminirano i mora biti uništeno, dakle, neupotrebljivo je za dalju distribuciju.
Stručnjaci iz službe za deratizaciju Eko-Protect 011 navode da glodari na globalnom nivou nanose materijalnu štetu koja broji 25 milijardi evra. Stoga je njihovo suzbijanje neophodno.
O negativnom psihološkom efektu je izlišno i govoriti. Zamislite da dođete na sastanak u eminentnu firmu, potencijalnog saradnika u kojeg treba da imate poverenja i da mu poverite deo svog poslovanja. Zamislite kancelariju u kojoj sedite zaokupirani poslovnim idejama, a krajem oka primetite pacova koji zamiče za ugao zida.
Verujemo da ne biste imali pozitivno mišljenje o potencijalnom saradniku. Glodari narušavaju reputaciju prostora u kojem borave i bude negativne asocijacije, kao što su neodgovornost, loša higijena, mogućnost zaraze itd. Ukoliko niste u stanju da održite svoj poslovni prostor čistim, zašto bi klijenti sarađivali sa vama?
Dakle, prisustvo glodara u poslovnim objektima je nedopustivo.
Koji se glodari najčešće pojavljuju u poslovnim prostorima?
Glodari su najveća grupa sisara, koja je naziv dobila zbog gornjih i donjih sekutića koji neprestanu rastu tokom života. Kako bi „skratili“ sekutiće imaju stalnu potrebu za grickanjem (glockanjem), te otuda i naziv celog roda. Rasprostranjeni su u ogromnom broju na svim kontinentima, izuzev Antarktika. U svetu je poznato preko 3000 vrsta glodara, dok u Srbiji od te impozantne cifre obitavaju 33 vrste.
Poslovne objekte najčešće naseljavaju pacovi i miševi.
Pacovi
Pacovi, latinski Rattus, glodari su srednje veličine. Dužina tela, skupa sa repom, može iznositi do 50cm, teže u proseku od 400 do 700g, a životni vek im je od tri do sedam godina. Izuzetno se lako razmnožavaju. Ženke na svet donose mladunce i do devet puta godišnje, a jedan par pacova može na svet doneti do 15.000 mladih jedinki godišnje.
Na podneblju Srbije najzastupljenije su dve vrste – crni putnički pacov (Rattus Rattus) i smeđi norveški pacov (Rattus Norvegicus).
Stručnjaci za deratizaciju iz Beograda, iz firme Eko-Protect 011, upozoravaju na brzo razmnožavanje pacova kao ogroman problem u njihovom suzbijanju i sprečavanju njihovog štetnog delovanja.
Kakvu štetu pacovi mogu prouzrokovati
Pacovi mogu da prouzrokuju veliku materijalnu štetu, naročito u poslovnim objektima. Izuzetno jaki zubi dozvoljavaju im da progrizu sve materijale, pa čak i metal. Bez problema oštećuju hartiju, drvo, tkaninu, kožu, gumu, vodovodne i električne instalacije. Mnogi požari u poslovnim objektima uzrokovani su upravo glodanjem električnih instalacija, navodi profesionalni tim za deratizaciju iz Beograda.
Pored konkretne materijalne štete koja nastaje glodanjem, treba imati u vidu da je prostor u kojem su pacovi prisutni, kao i sve u tom prostoru – kontaminirano. Ugostiteljski objekti i prehrambena industrija zbog prisustva ove štetočine mogu izgubiti dozvolu za rad.
Pored materijalne štete, opasnost po zdravlje zaposlenih u poslovnom objektu, kao i po zdravlje životinja, ukoliko je u pitanju farma ili sl. nemerljivo je veća. Pacovi putem ujeda ili ogrebotine, ostavljanjem urina ili izmeta mogu preneti preko 40 vrsta zaraznih bolesti.
Miševi
Miševi (latinski Mus) pripadaju redu glodara, a broje 38 vrsta. Znatno su manji od pacova, a uz pacove spadaju u najštetnije glodare. U poslovnim prostorima se naseljavaju prvenstveno zbog hrane, a urinom i izmetom uništavaju sve što dodirnu, baš kao i pacovi.
Miševe je u poslovnom prostoru moguće uočiti naravno golim okom ili po specifičnim tragovima koje ostavljaju, kažu stručnjaci iz Eko-Protect 011. Urin miša ima karakterističan prepoznatljiv miris, a izmet liči na crna zrna pirinča. Ono što miševe otkriva su izgrižene rupe na zidovima i pokućstvu, koje ostavljaju za sobom.
Šteta koju uzrokuju miševi
Miševi jesu manji od pacova, ali šteta koju pričinjavaju nije ništa manja, čak je i podjednaka. Grickanjem uništavaju sve vrste materijala – metal, drvo, hartiju, tkaninu. U potrazi za hranom često naseljavaju skladišta i proizvodne pogone prehrambene industrije. Kontaminiraju sve što dodirnu, te su gubici u prehrambenoj industriji izazvani miševima ogromni.
Pored materijalne štete koja je impozantna, opasnost po zdravlje zaposlenih je velika. Miševi prenose više od 35 vrsta bolesti, među kojima su kuga, leptospiroza, salmoneloza, tularemija, sodoku groznica, limfocitni koriomeningitis. Jedno od najčešćih i najopasnijih oboljenja koje miševi prenose je hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) ili tzv. mišija groznica. Smrtnost kod zaraženih ovom bolešću je do 20%.
Miševi bolesti prenose ujedom, urinom, izmetom i pljuvačkom. Možete se zaraziti i kontaminiranom vodom i hranom koju su dodirnuli, preko zaraženih životinja ili parazita.
Deratizacija
Imajući u vidu rapidno razmnožavanje glodara, jasno je da njihovo suzbijanje u poslovnim prostorima mora biti povereno profesionalcima, koji će problem rešiti brzo, stručno i trajno.
Prevencija je najbolji lek, ali kada su glodari već prisutni, suzbijaju se uz pomoć mehaničkih, fizičkih i hemijskih mera.
Mehaničke mere predstavljaju postavljanje raznih klopki i zamki, uklanjanje otpada koji glodarima može biti privlačno skrovište, uklanjanje otkrivenih staništa i slično.
Fizičke mere predstavljaju upotrebu ultrazvučnih metoda koje sprečavaju naseljavanje glodara.
Hemijske mere su ujedno i najdelotvornije, a upotrebljavaju se kada stručnjaci procene da fizičke i mehaničke mere ne daju željene rezultate. Tim Eko-Protect 011 upotrebljava otrove sporog i brzog delovanja, repelente i hemosterilante, zavisno od vrste i brojnosti populacije glodara.
Hemijska sredstva se u strogo kontrolisanim uslovima postavljaju u vidu zaprašivanja, puštanja gasa, postavljanju čvrstih mamaca ili kontaminiranju izvora vode. Kada je u pitanju prehrambena industrija čvrsti mamci se nalaze u kutijama za deratizaciju i strogo se vodi računa da ne dođe do kontaminacije poslovnog prostora otrovima.