Dezinsekcija i deratizacija restorana i hotela

Deratizacija je skup mera i postupaka koji za cilj imaju eliminaciju štetne populacije glodara iz objekata gde ljudi borave i rade. Glodari, miševi i pacovi, naizgled mogu biti simpatični, kada gledamo crtaće gde su ove životinje predstavljene kao zabavne i zanimljive. Međutim, u realnosti, kada se pojave u vašem domu, reakcija zna da bude svakakva, samo ne u vidu dobrodošlice.

Jasno je i zašto. Miševi i pacovi su štetočine, a verni su pratioci ljudi, od kad obe vrste postoje. Moguće ih je pronaći u njivama, na obodima gradova, odakle traže put da se dosele u ljudska staništa, kako bi našli hranu i skrovište na kojem mogu da prežive.

Zašto su glodari opasni?

Problem je upravo u tome što miševi i pacovi za života promene veliki broj teritorija i staništa. Šapicama gackaju po otpadima, kanalizacijama, deponijama, ulicama, podrumima. Zatim se uvuku u vaš dom, noseći na šapama i krznu razne mikroorganizme. Ti patogeni po glodare nisu opasni – oni ne oboljevaju, ali šire zarazu na ljude.

Miševi su plašljivi i pokušaće da uteknu čim spaze čoveka u svojoj blizini, dok pacovi znaju da budu ratoborni. Neretko se beleže slučajevi u kojima su pacovi napali ljude, ujeli ih, ogrebali, a nedavno je zabeležen slučaj gde je pacov odgrizao komadić uha usnulom čoveku.

Zaraze koje prenose glodari mogu biti virusne, bakterijske, gljivične. Lečenje tih bolesti je dugotrajno, komplikacije su izvesne, a ponekad je moguć i fatalan ishod.

Zaraze koje prenose glodari nećete „pokupiti“ samo ako vas životinja ugrize ili ogrebe. Zarazan je i njihov urin i izmet, koji neštedimice ostavljaju za sobom. Ako glodari potajno konzumiraju vašu hranu, a vi to ne primetite, pa zagrabite iz džaka brašna koji je kontaminiran, velike su šanse da ćete se razboleti.

Pored epidemiološke opasnosti, tu je i materijalna šteta koju uzrokuju. Oštrim zubima u stanju su da unište brojne materijale, poput plastike, gume, drveta, tkanine, pa čak i nekih metala.

Kako ne biste rizikovali posledice prisustva ovih neželjenih podstanara, deratizacija je jedini način da ih trajno odstranite iz vašeg doma. Međutim, često se postavlja pitanje da li je deratizacija bezbedna? Apsolutno jeste, a objasnićemo vam i zašto.

Kako se vrši deratizacija?

Deratizacija u Beogradu, a verujemo i na celom okolnom podneblju, toliko je usavršena da glodarima ne ostavlja ni najmanje šanse da prežive.

Otpočinje preventivnim merama koje za cilj imaju zatvaranje puteva kojim miševi i pacovi dospevaju u vaš dom. Složićemo se da bi besmisleno bilo pristupiti trovanju glodara, ako nove jedinke mogu već sutra da se nastane istim putem kojim su došle i stare.

Preventivne mere podrazumevaju održavanje higijene, stavljanje poklopaca i rešetki na kanalizacione, toplotne i vodovodne cevi. Zatvaraju se pukotine i rupe koje su glodari prokopali, a poželjno je da objekat bude napravljen od čvrstog materijala – betona ili neprobojnog lima.

Kada su preventivne mere izvršene, pristupa se rešavanju problema. Glodari se sistematski mogu uništavati biološkim, fizičkim, mehaničkim i hemijskim merama.

Koje mere za eliminaciju glodara su najefikasnije?

Biološke mere uključuju upotrebu prirodnih neprijatelja glodara u prirodi – ptica, lisica, pasa, mačaka. Ove mere su prilično prevaziđene, a donekle su i kontroverzne, jer – zamislite samo – imate miševe u kući, a dovedu vam lisicu da se bori sa njima. Veselo.

Mehaničke i fizičke mere su nešto bolje, ali takođe zastarele i ne pružaju dovoljno efikasne rezultate. Postavljanje klopki sa mamcima je nezgodno, ako je populacija miševa i pacova brojčano velika. U jednu klopku može ući samo jedan glodar, a dok bude umirao, njegovo cijukanje i trag urina će poslati signal svim ostalim glodarima da pobegnu od opasnosti. Ove mere uključuju i postavljanje efikasnih uređaja koji emituju zvuk frekvencije koja je ljudskom uhu nečujna, a glodare iritira. Ako živite u području gde i inače ima miševa i pacova, instalacija uređaja je dobra metoda koja će glodare držati dalje od vašeg doma.

Najefikasnija metoda za rešavanje problema sa miševima i pacovima je hemijska. Uključuje upotrebu otrova koji mogu biti sporog i brzog delovanja. Obzirom da su glodari lukavi i inteligentni i mogu da prepoznaju opasnost, najčešće se koriste otrovi sporog delovanja. Oni kod glodara izazivaju unutrašnje krvarenje i smrt, koja nastupa 24-48h nakon konzumacije otrova.

Da li deratizacija zaista bezopasna?

Otrovi koji se koriste za trovanje glodara nisu opasni po ljude, to su antikoagulanti – varfarin, kumarini (brodifakum i difenakum) i derivati inandiona (hlorofacinon i difacinon). Na glodare ovi otrovi imaju snažno dejstvo, dok su po ljude, decu i domaće životinje netoksični.

Sva sredstva koja se koriste u postupku deratizacije ispitana su i odobrena od strane Ministarstva zdravlja. Ne štete okolini – ekološka su i biorazgradiva.

Ako u vašem domaćinstvu imate malu decu, trudnice ili starije osobe, ne treba da brinete. Deratizacija im ne može prouzrokovati nikakve zdravstvene tegobe, dok sa druge strane, zaraze koje prenose glodari mogu biti uzročnik brojnih zdravstvenih problema.

Prilikom deratizacije nećete morati da napuštate vaš dom, ni da ga provetravate. Posavetujte se sa stručnjacima o metodi deratizacije najpraktičnijoj za vašu kuću i ne odlažite rešavanje ovog problema, jer vremenom može poprimiti samo ozbiljnije razmere.