Deratizacija: Sve što morate da znate
Deratizacija je sistematsko uništavanje glodara. Predstavlja skup mera i postupaka koji se preduzimaju radi smanjivanja populacije miševa (domaći, poljski, šumski), pacova (vodeni, bizamski), ali i drugih glodara poput tekunica, voluharica itd.
Preventivne mere
Prevetivnom metodom se sprečava prvenstveno dolazak i namnožavanje štetočina u jednoj određenoj životnoj sredini. Pod prevencijom se kao prvo podrazumeva održavanje higijene (uklanjanje smeća i ostalog otpada). Od suštinskog je značaja kontrolisati higijenske uslove u svakoj životnoj sredini i objektima u cilju sprečavanja nastanjivanja i razmnožavanja glodara štetočina i insekata.
Preporučljiva je izgradnja konstrukcija (skladišta i dr. objekata) od čvrstih materijala poput betona, cigala, limova kako bi se sprečio ulazak glodara i dr. štetočina. Drvene građe su izuzetno pogodne za njihovo razmnožavanje.
Jedna od indirektnih mera je i pravilno održavanje vodovodnih instalacija. Od primarne je važnosti zatvoriti i sve kanalizacione otvore, rešetkama ili poklopcima jer su to i najčešći putevi glodara. Glodari, pretežno pacovi, koliko god hrane imali, ne mogu da prežive bez vode.
Kurativne metode
Ukoliko se preventivnim merama ne spreči nastanjivanje glodara moraju se primeniti kurativne metode. Postoje tri vrste metoda: biološke, fizičke ili mehaničke metode zaštite i hemijske metode.
Fizičke i mehaničke metode deratizacije uglavnom podrazumevaju razne zamke tkz.mamce i klopke za glodare. Neke od metoda koje Eko-Protect 011 koristi su postavljanje mehaničkih zamki i zamki sa lepkom. Često zbog velikog broja radne snage za njihovo postavljanje, nekada i samog obima prostora (pogotovu kada je u pitanju deratizacija poslovnih objekata, deratizacija zgrade, podrumi, skladišta itd.), zamke su primenjive samo na manje površine.
Primena bioloških metoda podrazumeva uništavanje miševa i pacova primenom njihovih prirodnih neprijatelja ili patogenih mikroorganizama.
Hemjska metoda je efikasna i podrazumeva upotrebu deratizacionog otrova. Međutim, hemijska metoda je nepreporučljiva. Često se desi da kućni ljubimac može da se otruje od prethodno hemijski tretiranog miša ili pacova. Nasuprot intervencnijama hemijskim sredstvima, Eko-Protect 011 koristi nove ekološko prihvatljive metode deratizacije.
NOVE EKOLOŠKE METODE – zdravstvena bezbednost je primarna
Obzirom da je zdravlje na prvom mestu, Eko-Protect 011 iz Beograda koristi preparate koje ne ugrožavaju zdravlje ljudi i domaćih životinja. Svi preparati koje Eko-Protect 011 koristi u procesu deratizacije, poseduju sve potrebne ateste. Primena ove metode se vrši po strogim ekološkim standardima Evropske unije i zadovoljavaju HACCP standarde. Deratizacija se radi primenom preparata najvišeg kvaliteta koji su potpuno bezopasni po zdravlje ljudi, dece i kućnih ljubimaca.
Karakteristike čestih štetnih glodara
Pacovi– najrasprostranjenije vrste su crni i sivi pacov. Prosečna veličina tela pacova je od 15 do 30 santimetara s tim da je sivi pacov znatno veći. Rep im je do 20 santimetara dužine. Pacovi su svaštojedi. U svojoj ishrani koriste apsolutno sve. Preživljavaju u svim vremenskim prilikama a najviše se adaptiraju u okolini ljudi s obzirom da im čovek pruža odlične uslove za život i razmnožavanje. Razmnožavaju se tokom čitave godine pa se zbog toga neretko koriste u laboratorijskim ispitivanjima. Ženke znaju u jednom parenju da na svet donesu 8-20 mladunaca koji vrlo brzo rastu i razvijaju se. Zanimljiva činjenica da bi plodna ženka (ukoliko ne postoje negativni faktori) kroz četiri godine mogla imati oko 20,000,000 potomaka.
Miševi- najrasprostranjenija bića, od kojih je najpoznatija vrsta kućni ili ti domaći miš. Sam naziv vrste govori da su vezani za ljude, za njihve domove jer im pružamo idealne uslove za opstanak i namnožavanje. Žive svugde osim na Antartiku. Najčešće biraju i naseljavaju topla i skrovita mesta. Aktivniji su noću ali se često mogu videti i danju ako im je brojnost veća. Svugde mogu dospeti. Telo im je dužine između 4,5 i 12,5 cm, a rep je obično jednako dug kao i telo. Lako i brzo se razmnožavaju. U stanju su da dnevno pojedu oko 10% svoje ukupne težine. Imaju stalnu potrebu za hranom.
Štete koje ovi štetni glodari nanose
Ovi glodari nanose ogromne i značajne materijalne i ekonomske štete. Prevashodno predstavljaju veliki zdravstveni i higijenski problem budući da su prenosnici ili rezervoari raznih zaraznih bolesti. Pored uništavanja i zagađivanja koju čine ljudskim zalihama hrane i namirnica, primarni su uzrok nazivanja štetočinama i povod brojnih deratizacija. Uništavaju poljoprivredne useve, žitnice, razne plodove voća i povrća čime nanose ogromnu štetu poljoprivrednicima. Vrste su koje su se prilagodile životu uz čoveka. Zbog svoje velike rasprostranjenosti, plodnosti i inteligencije predstavljaju veliku opasnost po istog i njegovu okolinu pa je svaki cilj deratizacije smanjiti populaciju mišolikih glodara.
Obzirom da granice za njih ne postoje i gde odluče da idu lako prevazilaze svaku prepreku, izaziva u nama gađenje i jezu. Mogu dospeti bilo gde, čak im i spratnost objekta ne predstavlja problem. Vešti su penjači pa kada se zapate u stan, deratizacija zgrade ili kuće je jedini način eleminisanja ovih gamadi. U potrazi za hranom, svojim snažnim sekutićima su sposobni oštetiti nameštaj, električne, telekomunikacione vodove, vodovodne cevi, razne instalacije, kablove, itd.
Zadnjih godina često su zabeleženi slučajevi da su pojedini kvartovi u Beogradu ostali bez struje, da su semafori bili van funkcije radi oštećenja prouzrokovanih pregrizanjem instalacija od strane pacova. Deratizacija iz Beograda je godinama unazad zbog ovakvih neretkih situacija stalno u pripravnosti. Potreba za stalnim prevetivnim akcijama deratizacije je iz tog i mnogih drugih razloga i te kako opravdana. Eko-Protect 011 deratizacijom ekološkim merama konstantno održava broj glodara na biološkom minimumu obzirom na njihov veliki biološki potencijal.
Deratizacija ugostiteljskih objekata drugih objekata je neophodna
Specifičan miris urina, izmet i pljuvačka predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. Mesta u kojima je koncetracija hrane velika, prva su na spisku glodara poput miševa i pacova. Kada se jednom zapate u ekonomske objekte gde su locirali izvor hrane, jako ih se teško rešiti. Pored obaveznog i važnog održavanja higijene ugostiteljskih objekata, deratizacija je nužna i neophodna, čak i preka! U potrazi za hranom glodari su u stanju da stignu na najnepristupačnija i nehigijenska mesta.
Septičke jame, kanalizacione cevi, kontenjeri, smetlišta, deponije smeća, napušteni objekti, podrumi, predstavljaju spisak nehigijenskih mesta koja ova bića posećuju pre nego što se nastane u restorane, kafiće, prehrambrene industrije. Stoga je deratizacija bitan servis za sve ugostiteljske objekte, preduzeća u cilju sprečavanja širenja zaraze i zaraznih bolesti koje su u stanju da ove štetočine prenesu. Objekti u kojima se proizvodi ili skladišti hrana koja se doprema u hotele, restorane, markete, obavezno moraju biti tretirani preventivnom metodom deratizacije.
Od prerade i transporta do velikih ugostiteljskih objekata, prilikom dostavljanja poljoprivrednih proizvoda, može doći i do transporta ovih štetočina. Iz tog razloga je neophodno redovno raditi deratizaciju i održavati objekate da ne bi došlo do pojave glodara i tako sačuvati ugled i pozitivnu sliku nekog ugostiteljskog preduzeća. Isključivo zbog složenosti i kompleksnosti samog procesa deratizacije miševa i pacova na teritoriji Beograda i Srbije, eliminisanje istih treba prepustiti provereno profesionalnim licima.
Bolesti koje izazivaju glodari
Ovi stanovnici đubrišta i kanalizacionih cevi, osim prljanja i zagadjivanja prostora mogu da budu prenosioci čitavog niza infektivnih bolesti, raznih parazita ali i prenosioci bakterijskih, virusnih, gljivičnih bolesti.
Spisak bolesti koje ovi glodari izazivaju je veliki. Prenosioci su preko 35 vrsta bolesti. Najopasnija oboljenja su kuga, pseudotuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, tularemija, tifus, sodoku groznica, besnilo, mišija groznica, svinjska kuga, trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza, slinavka i šap ali i mnoge druge.
Mišija groznica tkz. Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) je jedno od najčešćih i najopasnijih oboljenja koje miševi prenose. Leptospiroza je oboljenje koje oštećuje jetru i bubrege i može dovesti do kardiovaskularnih problema. Sodoku groznica je oboljenje koje se prenosi ujedom zaraženog pacova ili drugih malih glodara.
O značaju suzbijanja glodara govori i Svetska zdravstvena organizacija kako iz ugla preventive, tako i iz prikaza već učinjene štete koja nekada dostiže enormne cifre.
Mere zaštite
Higijena doma ne sme da se zanemari. Svaki ostavljeni ostatak hrane u domu i oko njega, može biti potencijalni “mamac”za prisustvo štetnih glodara u kući. Lepkovi i mišolovke umeju biti efikasne ali ako je brojnost pacova ili miševa velika, ne igraju značajnu ulogu. U sanaciji i smanjivanju broja štetočina ipak se najbolje pokazala deratizacija staništa štetočina, s obzirom na činjenicu da zamke i lepkovi samo privremeno mogu rešiti problem.
Uz pridržavanje svih neophodnih mera opreza, obučavana i stručna lica iz kompanije Eko-Protect 011, suzbijanje glodara vrše sistematski i temeljno kako bi postupk ostavio uspešne i trajne rezultate.
Ne dozvolite da mali problem preraste u veliki. Provodite vreme u domu sa onima sa kojima želite – sa svojom porodicom i želeljenim prijateljima, bez nepristojnih nametljivaca.