Deratizacija stana i kuće u Beogradu

Nehigijena kao preduslov skupljanja štetnih glodara

Jedna je od najznačajnijih ljudskih aktivnosti koje negativno utiču na opšte stanje životne sredine naselja, jeste neadekvatno deponovanje otpada. Nesavesno i neodrživo odlaganje otpada na divljim deponijama, vodi ka zagađivanju vode, vazduha, zemljišta, skupljanju štetnih glodara, insekata a prevashodno štetno utiče na zdravlje ljudi. Higijena kuća i stanova je bitan i prevashodan faktor u cilju sprečavanja nastanjivanja štetnih glodara. Kada se glodari zapate u domove, tada je već kasno, i tada je deratizacija staništa štetočina jedino rešenje obzirom na činjenicu da zamke i lepkovi samo privremeno mogu rešiti problem.

Ruralna područja ili ti seoska naselja, u najvećem broju nemaju adekvatno organizovan sistem sakupljanja otpada. Međutim, i urbane sredine koje bi trebalo da imaju sređene sisteme i te kako imaju problem sa higijenom, pa formiranje brojnih divljih deponija u Beogradu ali i drugim velikim gradovima, predstavljaju odličan izvor hrane za svakojake glodare. Pored izvora hrane, smetlišta predstavljaju odlične stambene prostore za miševe i pacove, za njihovo razmnožavanje i dalje širenje na boravišne prostore ljudi, svugde gde nađu odlične uslove za život i opstanak.

Deratizacija Beograda kao preventiva

O prostoru u kom boravimo i našoj okolini moramo voditi računa kao i o nama samima. Deratizacija prostora u kom boravimo je kao lična higijena. Ako ne želimo da se zarazimo od nekih bolesti, prvestveno vodimo računa o higijeni tela. Tako bi trebalo biti i sa prostorom u kom boravimo. Ako ne želimo nepoželjne goste koji nam mogu preneti razne opake bolesti, treba da se adekvatno brinemo o našim kućama i stanovima, ali i njihovoj okolini..

Kada je u pitanju deratizacija nekog više milionskog grada kao što je Beograd, govorimo o ogromnom području koje zahteva sistematsku deratizaciju bar dva puta godišnje. Pod pojmom deratizacija se podrazumeva skup mera i postupaka kojima se uništavaju štetni glodari usled stvaranja većih kolonija. Deratizacija drži pod kontrolom područja na kome je moguća pojava glodara i rasprostrajenost njihove populacije. Cilj deratizacije stanova i kuća je suzbijanje i trajno eliminisanje pacova i miševa. Nepristupačnost velikog broja podzemnih kanala i instalacionih vodova kojima raspolaže Beograd, a koje glodari rado naseljavaju, deratizacija Beograd, odnosno njegove teritorije, je prosto nužna i neophodna. Zbog složenosti i kompleksnosti samog procesa deratizacije miševa i pacova na teritoriji Beograda i njegove okoline, eliminisanje istih treba prepustiti provereno stručnim licima.

Deratizacija se izvodi svugde gde je na potrebna. Kako je Beograd veliki grad, deratizacija Beograd godinama unazad uspešno drži pod kontrolom broj ovih štetočina. Zahvaljujući redovnoj deratizaciji koja se sprovodi na celoj teritoriji Beograda, privredni objekti, zdravstvene i školske ustanove, prodajni i ugostiteljski objekti prvenstveno kuće i stanovi, jedno vreme mogu da odahnu.

Štete koje izazivaju glodari

Ekonomske štete

Pacovi i mševi nanose ogromne i značajne materijalne i ekonomske štete. Svojim prisustvom mogu da kontaminiraju hranu ali i šire razne bolesti. Vrlo ih je teško uhvatiti i u potpunosti uništiti kada se jednom zapate u objekte gde su locirali izvor hrane. Zbog toga deratizacija predstavlja isključiv i bitan servis za sve ugostiteljske objekte u Beogradu i šire ali i preduzeća u kojima se proizvodi ili skladišti hrana koja se doprema u hotele, kafiće, restorane, magacine, poslovnih objekata. Pored štete koju pacovi i miševi mogu da prouzrokuju u industriji, firmama, ogromna je i ona koju pričinjavaju poljoprivrednim usevima ali i zdrastvenim ustanovama. Bitan korak u sprečavanju emnorme materijalne štete i u očuvanju zdravlja svakako jeste deratizacija.

Zdrastvene štete

Miševi i pacovi su verni pratioci čoveka vekovima unazad. Poljavljuju se i neretko žive u blizini čoveka gde svojim izmetom, pljuvačkom, i urinom zagađuju njegovu okolinu. Osim prljanja i zagadjivanja prostora, takvim izlučevinama zagađuju hranu, vodu, predmete, koje mogu izazvati mnogobrojne infekcije. Usled grickanja, glodari pored toga što oštećuju razne proizvode i namirnice i time čine materijalnu štetu, a što je neuporedivo strašnije što mogu dovesti do kontaminacije hrane. Na namirnicama, predmetima na kojima se nalaze ostaci izlučevina pacova prethodno zaražene bakterijama, tokom konzumiranja predstavlju veliku opasnost po zdravlje kako ljudi tako i domaćih životinja. Glodari mogu da budu prenosioci raznih parazita ali i prenosioci bakterijskih, virusnih, parazitskih, gljivičnih bolesti od kojih su najopasnije kuga, leptospiroza, salmoneloza, tularemija, sodoku groznica, i mišija groznica.

Materijalne štete

U potrazi za hranom lako prevazilaze svakojake prepreke. Električne instalacije, vodovodne cevi, telekomunikacioni vodovi, kablovi, pacovima i miševima nekad predstavljaju mostove koje vešto i lako prelaze tragajući za hranom i mestom za razmnožavanje. Ovi vešti penjači mogu dospeti bilo gde. Pacovi su u stanju da za 7 dana pređu i preko 80km. Lako prevazilaze svaku prepreku. Spratnost prelaze ko iz šale pa je deratizacija zgrade jedini efikasan način eleminisanja ovih gamadi. Pacovu zubi godišnje narastu do 14 cm i zbog toga ima neprestanu potrebu za glodanjem da bi ih trošio.

Neretko su se dešavale situacije u kojima su pojedini kvarovi po Beogradu dešavali baš zbog pregriženih električnih instalacija. Dešavalo se da kvartovi i neki delovi Beograda i okoline ostanu bez struje. Semafori su znali da budu van funkcije zbog oštećenja prouzrokovanih pregrizanjem instalacija od strane pacova. Isključivo zbog ovakvih neretkih situacija, deratizacija Beograd je stalno u pripravnosti. Potreba za stalnim prevetivnim akcijama deratizacije je iz tog i mnogih drugih razloga i te kako opravdana. Pored toga, deratizacija stanova je neretka pojava u Beogradu. Obzirom na veliki broj ljudi koji živi u Beogradu, takva pojava ne treba da nas čudi. Kontenjeri u okolini kuća i zgrada, toplotne instalacije, vodovone cevi, hrane u izobilju ali prvenstveno naši uslovi života na koje su se ovi glodari adaptirali, utiču na brojnost populacije miševa i pacova. Kada na sve to dodamo i brzinu kojom se razmnožavaju dolazi se do zaključka da je deratizacija obavezan korak u prevenciji glodara.

Brzo i obimno razmnožavanje

Mužijak pacova je polno zreo sa četiri a ženka sa tri meseca. Ukoliko se ne vrši redovna deratizacija, jedan par pacova je u stanju da godišnje napravi 15000 jedinki. Ženka može u roku od šest sati da se pari sa čak 200 mužijaka.
Živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći.

Navedeni podaci ukazuju opasnog glodara sa kojom se nije lako izboriti te je najbolje preventivno delovati. Sistematsko uništavanje u većini slučajeva je usmereno ka deratizaciji stanova i deratizaciji kuća u Beogradu u koje se najčešće nastanjuju kućni i poljski miš, sivi i crni pacov.

Deratizacija je i na početku i na kraju ipak jedino adekvatno rešenje u vidu sanacije ovih štetočina. Ona je preventivna zaštita koja sprečava se njihovo pojavljivanje i svako moguće širenje zaraza. Hvatanje pacova u stanu je prilično komplikovana borba u kojoj je nemoguće da vi na kraju ispadnete pobednik ako nemate vitešku i spretnu pomoć deratizacije iz Beograda.