Koje sve zaraze prenose pacovi i miševi?
Glodari, među kojima su najrasprostranjeniji pacovi i miševi, čine najveću grupu sisara. Ima ih preko 2000 vrsta, a naseljavaju sve kontinente i sva klimatska područja. Glodare odlikuje visok stepen prilagodljivosti na sve životne uslove, stoga i ne čudi što ih je moguće pronaći i u surovim sredinama u kojima druge vrste teško opstaju. Brzi su i hitri, inteligenti, dobri skakači, još bolji plivači.
Pored navedenih odlika, glodarima sekutići rastu tokom celog života, a zbog toga imaju potrebu da neprestano glođu, kako bi „skratili“ zube. Njihovo glockanje uzrok je ogromne materijalne štete, koja se na globalnom nivou broji milijardama evra, ali to nije sve. Ma koliko veliku ekonomsku štetu da pričinjavaju, epidemiloška je još veća i opasnija.
U potrazi za životnim staništem, gde će imati dovoljno hrane i vode, glodari prolaze deponije smeća, kanalizacione cevi, razne infektivne otpade. Na šapama i krznu nose ogroman broj mikroorganizama, koji po njih nisu opasni, ali po ljude itekako jesu.
Kroz istoriju su glodari poznati kao prenosioci kuge i kolere, a uzrokovali su smrt velikog broja ljudi. Kako danas to ne bi bio slučaj, dostupna nam je deratizacija kao sredstvo borbe protiv glodara. Deratizacija je skup mera i postupaka kojima se štetna populacija glodara svodi na minimum ili se potpuno uništava. Ekološka deratizacija će uništiti neželjene glodare i preventivno delovati protiv širenja bolesti koje oni prenose, bez opasnosti po zdravlje ljudi i domaćih životinja.
Koje bolesti prenose glodari?
Bolesti koje prenose miševi i pacovi ugrubo možemo podeliti po uzročniku infekcije:
- Bakterijske bolesti – tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, groznica itd.
- Virusne bolesti – hemoragična groznica, besnilo, slinavka itd.
- Gljivična oboljenja – razne vrste dermatomikoza i trihofitija.
- Parazitske bolesti – trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza.
- Protozoe – toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza.
Ljudi se ovim bolestima mogu zaraziti ukoliko ih glodari ujedu ili ogrebu, ali i ako dođu u dodir sa kontaminiranim površinama, na kojima su glodari boravili. Miševi i pacovi za sobom ostavljaju trag pljuvačke, urina i izmeta, kojim mogu kontaminirati životni prostor, radne površine, hranu. Stoga je deratizacija mera koja se ne sme odlagati. Imajući u vidu koliko se glodari brzo razmnožavaju i koliko su brojni, kad opazite dva miša ili pacova u svom okruženju, to je siguran znak da u blizini vreba bar još stotinu.
Bakterijske infekcije – Tuberkuloza
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis. Najčešće se razvija na plućima, iako može zahvatiti i druge organe. Zaraženi bolesnici bolest šire kijanjem i kašljanjem, a od imuniteta i opšteg stanja organizma zavisi da li će se kod ljudi razviti aktivna tuberkuloza, ili će biti samo njeni prenosioci.
Tuberkulozu karakteriše suv kašalj, povišena temperatura, noćno znojenje, iskašljavanje krvi ili sluzi. Ako su zahvaćeni drugi organi, javljaju se tegobe vezane za njih. Lečenje tuberkuloze je dugotrajno i mukotrpno. Pacijenti koji se prvi put razbole leče se 6 meseci, a povratnici 8 meseci.
Glodari su česti posetioci bolničkih infektivnih otpada, stoga je deratizacija bolnica imperativ minimum 2 puta godišnje, a poželjno je raditi je i češće. Deratizacija u Beogradu, gde postoji veliki broj bolnica i klinika, a mahom su sve trošne zgrade u centru grada, kojima glodari imaju neometan pristup, obavezne su i propisane zakonom.
Virusne infekcije – Besnilo
Besnilo je virusno oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu), a podjednako pogađa životinje i ljude. Besnilo je primarno bolest životinja, ali na ljude se prenosi ujednom zaražene životinje. Ova bolest najčešće ima smrtni ishod. Procenjuje se da dnevno od besnila umre 150 ljudi, a na godišnjem nivou do 50.000 ljudi, među kojima su često žrtve deca.
Simptomi besnila su psihomotorni nemir, odbijanje vode i paraliza mišića. Virus izaziva smrtonosni encefalitis (zapaljenje mozga) ili encefalomijelitis (zapaljenje mozga i kičmene moždine).
Glodari su prenosioci ovog smrtonosnog virusa. Često inficiraju domaće životinje, pse i mačke, koji potom bolest prenesu na ljude. Ekološka deratizacija je način da se rešite potencijalne opasnosti, i istovremeno očuvate kućne ljubimce, domaće životinje, sebe i svoje najbliže.
Parazitske bolesti – trihineloza
Trihineloza je u Vojvodini jedna od njarasprostranjenijih zoonoza (bolest zajednička ljudima i životinjama). Trihinelozu izaziva Trihinela Spiralis, parazitski crv, koji se nastanjuje u poprečno prugastim mišićima domaćina.
Trihineloza se prenosi putem konzumacije nedovoljno termički obrađenog mesa. Čovek se može zaraziti prilikom konzumacije suhomesnatih proizvoda koji su napravljeni od zaraženih životinja. Paraziti u mesu mogu preživeti izuzetno niske temperature, ali ubijaju se termičkom obradom – prženjem, kuvanjem ili pečenjem.
Simptomi trihineloze su gađenje, mučnina, gubitak apetita, bolovi u želucu, dijareja, povraćanje. Kako bolest napreduje paraziti mogu zahvatiti sve unutrašnje organe, kada se javlja visoka temperatura, bolovi u mišićima, bol u očima, bol pri žvakanju hrane, otežano disanje. Ako se ne reaguje pravovremeno, bolest može izazvati palpitacije srca, osećaj gušenja, malaksalost, kongestiju pluća.
Pacovi i miševi su česti posetioci klanica, jer se hrane otpadom mesne industrije. Direktno prenose parazite na domaće životinje i ljude, te su direktni prenosioci ove zarazne bolesti. Deratizacija je obavezna mera zaštite, kako za sve proizvodne pogone koji se bave preradom i proizvodnjom hrane, tako i za domaćinstva pogođena ovim štetnim glodarima.