© Sva prava zadržana 2024. Eko-Protect 011
Design by Digital Circle – SEO agencija
© Sva prava zadržana 2024. Eko-Protect 011
Design by Digital Circle – SEO agencija
Ekološko uništavanje bubašvaba
Kao i uvek, prevencija je najbolji lek. Bitno je održavati higijenu prostora i zapušiti sve pukotine kroz koje se bubašvabe mogu naseliti. Temeljno čišćenje i redovno uklanjanje ostataka hrane su preduslov, ali bitno je zatvoriti i izvore vode. Poznata je činjenica da bubašvabe bez hrane mogu preživeti i do mesec dana, dok bez vode ne mogu ni nedelju dana.
Bubašvabe su jedni od najstarijih insekata, i kao takve vremenom su razvile otpornost na brojne insekticide koji su na tržištu. Nestručnom upotrebom neadekvatnog insekticida možete na kratko pomisliti da ste rešili problem, dok populacija štetnih insekata u vašem domu raste.
Dezinsekcija bubašvaba vrši se insekticidom širokog spektra delovanja koji se nanosi prskanjem. Prskanje insekata se obavlja na svim površinama kuda se bubašvabe kreću, a ubrzo nakon što pređu preko tretiranog područja, one i uginu. Na površine koje nije moguće prskati, kao što su mokri čvorovi i kuhinjske površine, nanosi se gel snažnog dejstva. Insekticidi su ekološki prihvatljivi, bez boje i mirisa, nisu lepljivi i ne ometaju svakodnevno funkcionisanje, a potpuno su bezopasni po decu, odrasle i domaće životinje.
Bubašvabe (Blattodea, Blataria) su najbrojniji insekti na planeti, kojih ima oko 3500 vrsta.
Telo im je nalik na telo skakavca, samo što je spljošteno. Telo se sastoji od tri dela – glave, grudi i stomaka, koji se nalazi na zadnjem delu. Imaju dva para očiju na vrhu glave (proste i složene) i dugačke antene koje podsećaju na bičeve. Usni aparat im je izrazito razvijen i prilagođen za grickanje. Bubašvabe spadaju u krilate insekte, iako su kod mnogih vrsta krila zakržljala, te služe samo za lebdenje ili održavanje ravnoteže.
Na našim prostorima bubašvabe koje najčešće susrećemo su crna (orijentalna) i žuta (buba rus).
Razmnožavanje i životni ciklus bubašvaba
Odrasle ženke bubašvabe nose jajašca grupisana u jajnim paketima koje nazivamo ootekama. Iz jedne ooteke može se razviti 16 larvi.
Nakon polaganja jajašaca, zavisno od temperature i vlažnosti, izležu se mlade jedinke. Na temperaturi od 30 stepeni, larve izlaze iz ooteka u roku od 42 dana, a ako je temperatura oko 20 stepeni, biće im potrebno čak 81 dan.
Larve su potpuno prozirne i beličaste boje, nalik odraslim bubašvabama, a ubrzo poprimaju i tamnu boju tela. Larve se razvijaju nepotpunom metamorfozom, a nakon višestrukog presvlačenja stasavaju u odrasle jedinke. Životni vek im je od jedne do pet godina.
Šteta koju pričinjavaju bubašvabe
Bubašvabama za život i razmnožavanje pogoduju sva vlažna i topla mesta, stoga su česti stanovnici ljudskih domova i poslovnih prostora. Ovi insekti ne pričinjavaju naročitu ekonomsku štetu, iako mogu da progrizu papir, tekstil i slično. Najveća opasnost koja vreba je epidemiološka.
Svojim izmetom kontaminiraju hranu, šireći zarazu na ljude i životinje. Prenosioci su bolesti, kao što su tuberkuloza, kolera i kuga, a izazivaju alergije kod dece. Utiču na širenje mikroorganizama poput stafilokoke, enterobakterije i mikobakterije, koje mogu ugroziti zdravlje ljudi.
U potrazi za hranom bubašvabe često na dnevnom nivou prelaze desetine domaćinstava, kontaminirajući sve što dodirnu. Često se mogu pronaći u bolnicama, gde dolaze u dodir sa infektivnim otpadom i mogu izazvati epidemije raznih bolesti. Stoga je dezinsekcija bubašvaba neophodna čim ih uočite!