Štetni glodari koji se mogu nastaniti u Vaš dom

Higijena doma spada u ličnu higijenu, jer ukoliko taj aspekt zanemarimo, posledice mogu biti prilično ozbiljne. Neuredan prostor koji se ne čisti dovoljno često, a ponajviše ostatci hrane, mogu privući mnoge neželjene goste. Svi smo gledali crtaće sa miševima u glavnoj ulozi, ali kada u svom domu spazimo miša ili još gore – pacova, glodari prestaju da budu simpatični.

Šalu na stranu, ako vam se pomenuti primer desio, sigurno se sećate koliko ste uplašeni i zgroženi bili. Da stvar bude gora – odakle je došao jedan, može ih doći još veliki broj. Lako i brzo se razmnožavaju, a prilično su otporni na spoljašnje uslove.

Nisu samo neprijatni za videti, jer njihovo prisustvo može napraviti višestruke probleme. Prenosioci su raznih bolesti, kojima mogu zaraziti ljude i životinje. Bolesti koje prenose mogu biti bakterijske, virusne, parazitske, gljivične i protozoe.Kontaminiraju sve što dodirnu, a ekonomska šteta koju mogu prirediti nije ni najmanje naivna.

Glodara u svetu ima preko 3000 vrsta, a od toga u Srbiji je nastanjeno pedesetak vrsta. Dobar deo populacije glodara predstavljaju bezopasne noćne životinjice koje su korisne za ekosistem. Međutim, glodari kao što su miševi, pacovi, hrčkovi, krtice, voluharice itd. opasne su štetočine.

Glodari koji se najviše pojavljuju na našim predelima i nanose najveću štetu domaćinstvima su pacovi i miševi. U nastavku teksta vam otkrivamo kako da ih prepoznate i eliminišete, te zašto predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.

Pacovi

Pacovi se nastanjuju u blizini ljudskih stambenih jedinica zbog dostupnosti hrane. Prilično su otporni na uslove sredine. Svaštojedi su, iako prevashodno mesojedi, neke vrste mogu da žive bez vode, a odlični su plivači koji vazduh zadržavaju duže od tri minute.

Ako u svom domu čujete šuškanje ili grebuckanje, postoji velika verovatnoća da su se pacovi tu nastanili.

Stručnjaci tima za deratizaciju u Beogradu napominju da pacovi ostavljaju tipične tragove, u vidu izmeta koji oblikom podseća na zrna pirinča. Još jedan trag koji ukazuje na njihovo prisustvo jesu prljave ivice zidova, koje ostavljaju dok se kreću. Naime, pacovi su slabovide noćne životinje, koje se kreću sigurnim putevima duž ivica. Mogu se nastaniti u potkrovljima, podrumima, kanalizacionim cevima, svim prostorijama gde postoje odvodi i kablovi koji ulaze spolja.

Brzo se razmnožavaju, ženke pacova na svet donose do deset mladunaca, tri do šest puta godišnje.

Pacovi su nosioci mnogih zaraznih bolesti, od kojih je istorijski najpoznatija crna kuga. Ljude mogu zaraziti ujedom, grebanjem, ostavljanjem urina i izmeta ili preko drugih životinja. Prenosioci su leptospiroze, oboljenja koje zahvata jetru i bubrege, a može dovesti i do kardiovaskularnih poteškoća. Ljude mogu zaraziti i salmonelozom, groznicom, parazitima, a mogu izazvati i alergijske reakcije.

Šteta koju nanose u domaćinstvu može biti ogromna. Imaju oštre sekutiće koji neprestano rastu, stoga imaju konstantnu potrebu za grickanjem, baš kao i svi ostali glodari. Uništavaju hranu, papir, drvo, tkaninu, kožu, plastiku. Mogu da progrizu aluminijum, bakar, olovo, stoga često prave probleme na svim vrstama instalacija i cevi.

U svetu ima preko pedeset vrsta pacova, a u Srbiji žive tri vrste – crni, sivi i bizamski pacov.

Miševi

Miševi, pored pacova, spadaju u najveće štetočine u domaćinstvu. Na našim prostorima najčešće se susrećemo sa domaćim kućnim i poljskim miševima. 

U domovima ljudi se nastanjuju prvenstveno zbog hrane, uništavajući svojim urinom i izmetom i ono što ne pojedu. Vešti su penjači, baš kao i pacovi, zbog svojih oštrih kandži, stoga mogu dospeti bukvalno bilo gde. Biraju najčešće topla i skrovita mesta.

Prisustvo miševa je relativno lako prepoznati, kažu stručnjaci tima za deratizaciju u Beogradu Eko-Protect 011. Ostavljaju za sobom izmet, koji liči na sitne crne gromuljice. Urin se ne može videti bez UV lampi, ali ima karakterističan i prepoznatljiv miris. Ono što miševe otkriva su izgrižene rupe na zidovima i pokućstvu, koje ostavljaju za sobom.

Prenosioci su više od 35 vrsta bolesti, među kojima su  kuga, leptospiroza, salmoneloza, tularemija, sodoku groznica, limfocitni koriomeningitis. Jedno od najčešćih i najopasnijih oboljenja koje miševi prenose je hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) ili tzv. mišija groznica. Smrtnost kod zaraženih ovom bolešću je do 20%.

Miševi bolesti prenose ujedom, urinom, izmetom i pljuvačkom. Možete se zaraziti i kontaminiranom vodom i hranom koju su dodirnuli, preko zaraženih životinja ili parazita.

Borba protiv glodara

Kako kažu stručnjaci za deratizaciju u Beogradu – na štetne glodare možemo delovati preventivno ili kurativno. Preventivne mere podrazumevaju metode kojima sprečavamo glodare da se nastane u našem domu. Tu spadaju održavanje higijene doma i pomoćnih prostorija, čvrsta gradnja i zapušavanje kanalizacionih cevi, koje su najčešći putevi kojima glodari stižu u naš dom.

Ako ste propustili neki od pomenutih koraka i uočili neželjeno prisustvo pacolikih stvorenja, preostaju vam kurativne mere. U kurativne mere ubrajamo biološke, fizičke i hemijske metode. Biološke metode podrazumevaju sterilizante. Fizičke pravljenje raznih klopki koje mogu sadržati lepak, gas ili struju, zavisno od veličine prostora na kom se primenjuju. Hemijske metode uključuju upotrebnu otrova (rodenticida).

Otrovi

Otrove možemo podeliti na brzodelujuće i sporodelujuće. Česte intervencije službe deratizacije u Beogradu govore u prilog upotrebi sporodelujućih otrova, iz više razloga. Naime, brzodelujući (akutni) otrovi mogu biti opasni i po zdravlje ljudi i domaćih životinja, jer su izuzetno toksični. Sporodelujući (antikoagulanti) otrovi ubijaju glodare tri do deset dana nakon konzumacije. Glodari ne mogu „upozoriti“ ostale pripadnike svog legla, te inficiraju i njih, čime se uništava kompletna populacija glodara.

Prirodni neprijatelji

Naravno, štetočine imaju i prirodne neprijatelje, kao što su mačke, psi, lisice, ptice i drugi predatori. Ove životinje nikako ne mogu biti dresirane u svrhu tamanjenja glodara, stoga mogu biti tek pomoć, a nikako jedini način borbe protiv glodara.