Svako je kao dete je bar jednom čuo upozorenje starijih da ne zalazi u duboku travu, kako ne bi „zaradio“ krpelje. Sa prvim znacima lepih i toplih dana, kreće najezda ovih insekata. Vrebaju u prirodi, podjednako često ujedaju ljude i životinje, a njihov ujed može izazvati brojne zdravstvene komplikacije.

No, hajde da počnemo od početka – šta su zapravo krpelji, koliko su opasni i zašto je dezinsekcija krpelja tokom toplog dela godine toliko važna?

Krpelji – opšte karakteristike

Krpelji su ektoparaziti – kako bi preživeli potrebno im je telo domaćina, na koje će da se zakače i iz kojeg će da crpe sve hranljive materije (krv). Izgledom podsećaju na minijaturne paukove, a pripadaju redu Ixodida, podvrste Acarina.

Obitavaju u travi, na vrhovima stabljike, gde čekaju prolazak potencijalnog domaćina, čoveka ili životinje. Posebnim mehanizmom u obliku kuke, koji se nalazi na prednjim nogama, čvrsto se hvataju za domaćina – dlaku ili garderobu, odakle dolaze do izloženog dela kože za koji će se prikačiti. Imaju izražene hemoreceptore, koji im omogućavaju da nanjuše žive organizme koji će im poslužiti kao domaćini. Mogu da osete mirise, vibracije i svetlosne promene.

Ujed krpelja je po pravilu potpuno bezbolan, zato je po povratku iz prirode neophodno detaljno pregledati celo telo. Krpelji se hrane krvlju, a za vreme dok prolaze neopaženo i sisaju krv, mogu uvećati svoje telo do neprepoznatljivosti, u odnosu na momenat kada su se zakačili na domaćina. Kada su napunjeni krvlju sami se otpuštaju sa tela domaćina, na kojem mogu boraviti nedeljama.

Ženke polažu jajašca u travi. Iz jajašaca se razvijaju larve, koje prve domaćine nalaze u glodarima i malim poljskim životinjama. Zimu provode u hibernaciji, da bi se u rano proleće iz larve izlegli mladi krpelji, koji su najagresivniji u svom najranijem dobu.

Krpelji su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni.

Da li su krpelji opasni?

Da, jesu. Krpelji naizgled deluju bezopasno, jer su minijaturni i njihov ujed nije bolan, međutim, po neke ljude može da bude i koban. U pljuvačnim žlezdama krpelja nalazi se prirodni anestetik, zbog kojeg ujed prolazi bezbolno, međutim brojni krpelji su zaraženi patogenim mikroorganizmima, koji u ljudskom organizmu mogu izazvati ozbiljna oboljenja.

Na mestu ujeda krpelja retko dolazi do pojave alergijske reakcije. Okolna koža obično pocrveni, kao nakon ujeda komarca, a može se javiti i svrab. Zbog svraba se većina ujeda i detektuje.

Krpelji prenose gram-negativne bakterije spirohete, a najčešće je to bakterija Borrelia Burgdorferi, koja izaziva boreliozu i lajmsku bolest. Lajmska bolest je relativno bezopasna ako se otkrije na vreme, ali ako se otkrije u kasnoj fazi može uticati na srce, zglobove (izaziva artritis) i periferni nervni sistem.

Stručnjaci za dezinsekciju kažu da je na teritoriji glavnog grada od ukupne količine krpelja preko 40% zaraženo bakterijom Borrelia Burgdorferi.

Kako odstraniti krpelja?

Prvo i osnovno pravilo za uklanjanje krpelja jeste da to treba da učini stručno medicinsko lice. Nikako nemojte pristupati vađenju krpelja sami, jer se može desiti da ga izvadite samo do pola, što će zakomplikovati stvari. Mnogi imaju teorije da krpelja treba namazati alkoholom, sirćem, acetonom, pa čak i naftom, a zatim povući u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Ponavljamo – nemojte to činiti. Obratite se lekaru koji će krpelja ukloniti stručno i u celosti. Nakon vađenja krpelja obratite pažnju na mesto ujeda u narednih mesec dana. Ako koža pocrveni ili se jave simptomi kao što su povišena temperatura, umor, iscrpljenost, bol u zglobovima i mišićima, obavezno se javite lekaru.

Živog krpelja možete odneti na laboratorijsku analizu, kako biste znali da li je zaražen, a samim tim da li ste i vi potencijalno zaraženi.

Kako izbeći ujed krpelja?

Ne možemo garantovati 100% da vas krpelj nikada neće ujesti, ali ipak rizik možete svesti na minimum ako obratite pažnju na sledeće:

  • Nosite garderobu koja pokriva ruke i noge kada ste u prirodi.
  • Izbegavajte predele gde ima krpelja.
  • Pre odlaska u prirodu namažite telo repelentom za insekte.
  • Nakon povratka kući detaljno pregledajte celo telo, a naročito mesta gde je koža nežna i osetljiva: teme, deo iza uha, stomak, pazuh, iza kolena, prepone.

Kako se vrši dezinsekcija krpelja?

Kako bi se rizik od ujeda krpelja i potencijalne zaraze sveo na minimum, neophodno je vršiti dezinsekciju krpelja. Dezinsekcija krpelja se vrši tokom proleća, leta i jeseni, na javnim i privatnim površinama – u parkovima, na livadama, kao i u dvorištima – gde god je primećena povećana populacija ovih insekata.

Krpelji se uništavaju hemijskom metodom dezinsekcije – prskanjem profesionalnih insekticida. Insekticidi koji se koriste u ove svrhe su ekološki potpuno bezbedni i odobreni od strane nadležnog Ministarstva. Ne predstavljaju opasnost po ljude i decu, kao ni po domaće životinje i ptice. Deluju isključivo na krpelje, čiju populaciju uništavaju u potpunosti ili drastično smanjuju.

Dezinsekcija koju radi Eko-Protect 011 krpelja će zaštiti vas, vaše najmilije i vaše kućne ljubimce od potencijalne zaraze, a boravak u prirodi će ponovo moći da bude bezbrižan i prijatan.