Glodari spadaju u najbrojnije sisare. Ima ih preko 2000 vrsta, a naseljavaju sve predele širom sveta. Izuzetno su otporni i prilagodljivi na sve životne uslove i mogu da opstanu i u surovim životnim uslovima. Ove životinje odlikuje brzina i razvijena inteligencija, dnevno mogu prelaziti i do 80km, dobri su skakači i odlični plivači. Razmnožavaju se izuzetno brzo i lako, donoseći na svet hiljade jedinki u toku samo jedne godine.

Prodor u ljudska staništa, bilo da su u pitanju kuće ili višespratnice, za glodare ne predstavlja nikakav problem. Veliki gradovi, kakav je Beograd, imaju ogroman broj trošnih zgrada građenih početkom 20. veka. Glodari u takve zgrade prodiru bez problema, putem vodovodnih, toplotnih i kanalizacionih cevi, podruma. Jednom kada prodru u zgradu, lako se penju sa sprata na sprat i prelaze iz stana u stan.

Jasno je da prisustvo miševa i pacova nije prijatno, ali uz psihološki momenat neprijatnosti, šteta koju ovi glodari mogu da proizvedu izuzetno je velika. Postavljanje zamki i lepka problem ne može rešiti trajno i potpuno. Ukoliko ste u svom domu opazili jednog ili dva miša, to je siguran znak da u blizini vrebaju bar još stotine.

Šta je rešenje? Rešenje je profesionalna deratizacija. Eko-Protect 011 se godinama brine da onemogući prodor glodara u ljudske domove, a ukoliko su se u domu već zapatili uništavanje miševa i pacova njihova je specijalnost. Deratizacija u Beogradu se obavlja minimalno dva puta godišnje u svim zajedničkim stambenim objektima, kako bi se delovalo preventivno ili kurativno, zavisno od potreba.

Kako miševi i pacovi dospevaju u domove ljudi?

Miševi i pacovi su na našem podneblju najzastupljeniji glodari. U potrazi za izvorima hrane i vode u velikom broju se naseljavaju u blizini sela i gradova, na deponijama, otpadima, u njivama itd. Deponije su za glodare idealne, jer pored ostataka hrane na deponijama nalaze i stambeni prostor u kojem ih niko ne proganja. Odatle lako pronalaze put do zgrada i kuća. Objekti u kojima se higijena ne održava redovno i detaljno, najčešća su meta miševa i pacova.

Miševi i pacovi se u ljudske domove uvlače kroz cevi, podrume, prozore. Ukoliko objekti nisu izgrađeni od čvrstog materijala (tzv. kuće „nabijače“) bez problema svojim oštrim sekutićima mogu progristi put do unutrašnjosti.

Kuhinje su uvek ušuškane i tople, a kao mesta gde uvek ima hrane najzanimljivije su odredište pacovima i miševima. Hrane se brašnom, šećerom, svim prehrambenim namirnicama do kojih mogu da dođu. Obzirom da su ove lukave životinja aktivne najčešće noću, kada se sve smiri i utihne, mogu kontaminirati ceo životni prostor, a da ih vi i ne opazite.

Miševe i pacove u kuhinji i celom domu, najlakše ćete prepoznati po specifičnom mirisu urina i izmeta koji ostavljaju. Ako se duž zida pojave prljavi tragovi, to je siguran znak da imate neželjene podstanare, obzirom da se uvek kreću uza zid. Ukoliko otkrijete ovakve tragove, deratizacija u stanu je neophodna i ne smete je ni časa odlagati.

Kakvu štetu proizvode miševi i pacovi?

Miševi i pacovi su opasni, jer uz materijalnu štetu, koja može da bude ogromna, predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i domaćih životinja.

Ekonomska šteta koju proizvode se na globalnom nivou broji milijardama evra. U vašem domu glodari mogu da kontaminiraju namirnice i životni prostor, da progrizu i oštete cevi, elektroniku, kućne aparate. Požari su česta posledica grickanja kablova od strane glodara, stoga je uništavanje miševa i pacova imperativ.

Epidemiloški problem koji glodari mogu izazvati je podjednako zastrašujući. Ove životinje na svom krznu, u izmetu, urinu i pljuvački nose razne štetne mikroorganizme. Izazivači su opasnih bolesti koje mogu biti virusne, bakterijske, parazitske, gljivične i protozoe. Kroz istoriju glodari su poznati kao krivci za širenje kuge, od koje su umrli milioni evropljana. Prenose tuberkulozu, leptospirozu, besnilo, kao i mnoge druge bolesti koje mogu imati i smrtni ishod.

Kako se uspešno rešiti štetnih glodara iz kuće?

Deratizacija u stanu je bolja opcija od improvizacije, koja će samo odložiti potrebu za zvanjem profesionalaca, dok problem neće rešiti trajno. Deratizacija je skup mera i postupaka kojima je cilj uništavanje miševa i pacova.

Mere deratizacije mogu biti preventivne i kurativne. Preventivne mere se odnose na građenje objekata od čvrstog materijala, ojačavanje objekata betonom i limom, postavljanje gustih rešetaka i žica, zapušavanje rupa, kako bi se glodarima onemogućio prodor u ljudska staništa.

Kada problem postoji, profesionalna deratizacija raspolaže kurativnim merama. Kurativne mere mogu biti biološke, mehaničke, fizičke i hemijske.

Hemijske mere deratizacije pokazale su se kao najuspešnije za uništavanje miševa i pacova. Prilikom sprovođenja hemijskih mera koriste se otrovi brzog ili sporog delovanja. Otrovi sa odloženim dejstvom su se pokazali kao najdelotvorniji. Glodari pojedu mamce, nakon što pošalju „izviđača“ i uvere se da je hrana bezbedna, a nedugo zatim nastupa njihova smrt. Otrovi sporog delovanja najčešće se prave na bazi bromadiolona i brodifakuma, koji su se pokazali kao najdelotvorniji otrovi na tržištu.

Profesionalna deratizacija će isključiti svaki rizik po zdravlje ljudi, kućnih ljubimaca i domaćih životinja, a 100% uspešno će rešiti problem sa neželjenim štetočinama. Samo je profesionalna deratizacija pravi način da zaštitite sebe i svoje najmilije, zato kada se problem javi – ne oklevajte, pozovite profesionalce!