Covid-19 je poslednjih godinu dana pokosio brojne grane privrede i izazvao pravi kolaps u svim sferama poslovanja. Jedna od delatnosti na koju se naročito negativno odrazio svakako je i ugostiteljska. Ugostiteljskim objektima je radno vreme skraćeno, da bi ubrzo nakon toga bili i potpuno zatvoreni. 42.000 radnika, koliko zapošljavaju restorani i kafići širom Srbije, ostali su bez posla preko noći. Nakon što su mere relaksirane ugostiteljskim objektima je ponovo dozvoljen rad, sa skraćenim radnim vremenom, ali pod posebnim uslovima.

Dezinfekcija kafića i restorana postala je imperativ i deo svakodnevne rutine, uz brojna pravila ponašanja za zaposlene i goste. Pravila za cilj imaju smanjenje mogućnosti zaražavanja virusom Covid-19, a njihovo poštovanje kontroliše sanitarna inspekcija, vođena Zakonom o zaštiti zdravlja stanovništva.

Pravila ponašanja u ugostiteljskim objektima tokom pandemije Covid-19

Pravila obuhvataju sledeće mere zaštite zaposlenih i gostiju ugostiteljskih objekata:

  • Potrebno je obezbediti dovoljnu količinu zaštitnih maski za zaposlene, kao i dezinfekcionih sredstava na bazi hlora ili alkohola, kako za zaposlene, tako i za goste ugostiteljskog objekta.
  • Zaposleni su dužni da nose zaštitne maske i rukavice tokom celokupnog trajanja radnog vremena, a poželjno je da zaposleni koji imaju direktan kontakt sa gostima nose vizir.
  • Gosti su u obavezi da nose masku u ugostiteljskom objektu, bilo da preuzimaju hranu za poneti ili idu do toaleta. Bez maske mogu da budu isključivo dok sede za stolom.
  • Na ulazu u objekat postaviti dozere sa sredstvima za dezinfekciju – poželjno beskontaktne.
  • Raspored stolova u objektu treba da bude takav da među gostima bude propisana fizička distanca od 2m. Ukoliko ne postoji mogućnost distance, napraviti pregrade od pleksiglasa ili nekog drugog čvrstog materijala.
  • Tokom trajanja pandemije virusa Covid-19 u restoranima se ne upotrebljavaju posude za zajedničku upotrebu (slanici, dozeri za začine), a nije dozvoljeno ni samousluživanje gostiju.
  • Upotreba jednokratnih papirnih menija, koji se mogu baciti nakon odlaska gostiju. Ako su meniji višekratni, poželjno je da su plastificirani kako bi mogli da budu dezinfikovani.
  • Posebnu pažnju treba posvetiti sanitarnim prostorijama. Dozvoljen je boravak jedne osobe u sanitarnoj prostoriji. U toaletu je neophodno nositi zaštitnu masku, a prilikom ulaska i izlaska ruke moraju biti dezinfikovane.
  • Ako se voda gradskog vodovoda koristi za piće, pre točenja neophodno je pustiti vodu da isteče iz cevi srednjim mlazom, sve dok ne postane bistra i ne dobije ustaljenu temperaturu. Ako je voda zamućena nakon ispiranja, ne koristiti je za piće i obratiti se nadležnim institucijama.
  • Obezbediti mesta za odlaganje higijenskog otpada – zaštitnih maski, rukavica, papirnih ili vlažnih maramica.
  • Reorganizovati zaposlene kako iste osobe ne bi vršile naplate i rukovanje hranom.
  • U postupku naplate favorizovati beskontaktno plaćanje platnim karticama. Ako gosti plaćaju gotovinom, neophodna je dezinfekcija ruku nakon svake naplate.

Dezinfekcija ugostiteljskih objekata

Pre početka rada ugostiteljskog objekta potrebno je izvršiti detaljno čišćenje, pranje i dezinfekciju radnog pribora, prostora i opreme.

Dezinfekcija kafića, baš kao i dezinfekcija restorana, obuhvata svakodnevno pranje svih površina rastvorom tople vode i sapunice. Održavanje higijene treba da bude pojačano, a naročitu pažnju treba posvetiti površinama koje se često dodiruju, kao što su kvake, pultovi, slavine, stolice, stolovi, ručke ormarića itd.

Nakon što su sa površina uklonjene nečistoće suvim i mokrim čišćenjem, pristupa se dezinfekciji. Detaljno se dezinfikuju sve površine, a posebna pažnja se posvećuje površinama koje se učestalo koriste, kao što su stolovi, šankovi, toaleti i kuhinje restorana. Nakon svakog odlaska gostiju, stolovi i stolice se dezinfikuju od strane osoblja ugostiteljskog objekta.

Dezinfekcija kafića se može vršiti sredstvima na bazi alkohola ili hlora, dok se za restorane pretežno koriste alkoholni dezinficijensi, navode naši stručnjaci za dezinfekciju iz Eko-Protect 011. Sredstva na bazi hlora sadrže 0.5% aktivnog hlora, dok se za dezinfekciju alkoholom koristi 70% alkohol, koji ima duže kontaktno dejstvo sa površinama i veću učinkovitost od 96% alkohola.

Pri korišćenju profesionalnih dezinfekcionih sredstava mora se voditi računa o njihovoj pravilnoj primeni, u skladu sa uputima proizvođača u odnosu na namenu, koncentraciju i vreme delovanja. Prilikom dezinfekcije restorana poseban je poseban oprez da sredstva za dezinfekciju ne dođu u dodir sa hranom.

Profesionalna dezinfekcija se vrši nakon što je radno vreme ugostiteljskog objekta završeno ili pre početka radnog vremena. Povremeno je potrebno dezinfikovati i prilazne pristupe ugostiteljskom objektu. Objekat je moguće koristiti pola sata nakon izvršene dezinfekcije.

Kako se vrši profesionalna dezinfekcija ugostiteljskih objekata

Obzirom da u kafićima i restoranima nikada nije moguće 100% sigurno tvrditi da li su gosti zaraženi virusom Covid-19, dezinfekcija se vrši sa posebnim oprezom.

Prostorije se provetravaju prirodnim putem, otvaranjem prozora i vrata. Uključivanje klima uređaja je takođe opcija provetravanja, ali nakon što su detaljno dezinfikovani.

Sve radne površine se čiste i peru toplom vodom i deterdžentom, a zatim se pristupa nanošenju dezinfekcionog sredstva. Dezinfekciono sredstvo se može naneti prskanjem, kada su prostorije dobro prozračene, navodi naš tim za dezinfekciju iz Eko-Protect 011. Tim za dezinfekciju tokom trajanja procesa dezinfekcije nosi zaštitna odela, rukavice, maske i naočare.

Dezinfekciona sredstva zahtevaju oprez pri rukovanju, stoga je posao dezinfekcije restorana i kafića nužno poveriti profesionalnim službama, a ne higijenskim radnicima.