Deratizacija zgrada

Beograd je milionski grad koji svake godine u svoje naručje primi veliki broj novih žitelja. Dobar deo populacije koja ga naseljeva su studenti, jer u Beogradu postoji čak 31 državni i bar još toliko privatnih fakulteta. Ukupan broj studenata procenjuje se na gotovo 98.000, a mnogi od njih na univerzitetsko školovanje dolaze iz udaljenih gradova širom Srbije. Kako bi se omogućio smeštaj studenata, oni koji ispunjavaju uslove smeštaju se u jedan od 15 studentskih domova u Beogradu.

Studentski domovi su mesta gde se stvaraju uspomene za čitav život, gde se sklapaju prijateljstva, dele snovi i proživljava jedan od najlepših perioda života. Život u studentskim domovima u Beogradu zaista je priča za sebe i neponovljivo iskustvo za svakog studenta. Međutim, kao i na svakom mestu gde svakodnevno obitava veliki broj ljudi, i u studenjacima higijena mora da bude na visokom nivou, u suprotnom se mogu zapatiti razni problemi.

Korona u studentskim domovima u Beogradu

Situacija sa pandemijom virusa Korona napravila je pravu pometnju u studentskim domovima u Beogradu. Obzirom da je u pitanju virus koji se veoma lako prenosi i vrlo je zarazan, veliki broj studenata u relativno malom prostoru postao je potencijalni epicentar zaraze.

Kako bi se predupredilo širenje smrtonosnog virusa, studenti su početkom marta prethodne godine iseljeni iz domova, da bi se ponovo uselili nakon rigoroznih mera prevencije koje su sprovedene. Dezinfekcija studentskih domova u Beogradu vrši se temeljno i detaljno, jednom sedmično. Profesionalnim sredstvima za dezinfekciju na bazi alkohola i hlora dezinfikuju se zajedničke prostorije i sobe studenata.

U svim domovima pripremljene su posebne sobe za samoizolaciju studenata sa simptomima bolesti Covid-19. Od studenata se zahteva nošenje maski i poštovanje propisa za smanjenje zaraze.

Problem sa insektima

Studentski domovi su tople i vlažne sredine, gde uvek ima dostupne hrane ili makar ostataka od kojih može da se preživi. Svi najbrojani uslovi čine studenjake idealnim stecištem za insekte i razne druge štetočine. Privučeni ogromnim prostorom na kojem mogu da prođu neopaženo, a gde su ispunjeni svi uslovi za njihov život, insekti se u studentske domove mogu naseliti u kolonijama. Najveća opasnost vreba od buba švaba i stenica. Ako dođe do njihove najezde, jedino rešenje je dezinsekcija studentskih domova.

Buba švabe

Buba švabe su insekti prepoznatljivog izgleda sa kojima se malo ko nije susreo. Često menjaju teritoriju na kojoj žive, a sa lakoćom se provlače i kroz najminijaturnije pukotine, te za njih gotovo da nema nedostupnih mesta. Njihova pljosnata tela dozvoljavaju im da se provuku kroz ventilacione i kanalizacione otvore, kao i kroz otvore vodovodnih i toplotnih cevi.

Buba švabe se kreću po kanalizacijama, smetlištima, bolničkim otpadima i raznim drugim nečistim sredinama. Nosioci su brojnih patogenih mikroorganizama, čije klice ostavljaju za sobom svuda. Prenosioci su kuge, kolere i tuberkuloze, kao i brojnih enterobakterija, stafilokoka, mikobakterija i predstavljaju veliku epidemiološku opasnost.

U studentskim domovima pojava buba švaba može značiti pravu katastrofu, jer su ovi insekti veoma vešti u sakrivanju, a njihova brojčana populacija se uvećava maltene preko noći. Potrebno je delovati hitro i bez oklevanja – profesionalna dezinsekcija studentskih domova u Beogradu je jedini način smanjenja štetne populacije insekata i preventivnog delovanja na sve opasnosti koje oni sa sobom nose.

Stenice

Stenicama su studentski domovi idealna mesta za život, jer se kreću svega par metara, od kreveta do kreveta „žrtve“. Najčešće se donose sa koferima, od kuće, a mogu proći godine pre nego primetite da imate problem sa stenicama. Kriju se u dovratcima, pukotinama, utičnicama, a najčešće u okvirima kreveta ili ispod dušeka.

Stenice su aktivne noću, kada napadaju usnule osobe i piju im krv. Po količini izdahnutog ugljen dioksida procenjuju da li je osoba usnula, a ako jeste, napadaju. Njihovi ujedi mogu da izazovu alergijske reakcije, a ujedaju obično izložene delove tela – lice, šake, prste, stopala. Žrtve stenica često razvijaju psihičke probleme i plaše se spavanja i napada ovih krvopija.

U studentskim domovima u Beogradu stenice je moguće uništiti isključivo profesionalnom dezinsekcijom.

Glodari u studentskim domovima

Svi znamo koliku štetu pričinjavaju miševi i pacovi – i materijalnu i zdravstvenu. U ljudska staništa prodiru u potrazi za toplom sredinom gde ima dostupne hrane, a studentski domovi sa zaboravljenim prehrambenim namirnicama u gotovo svakoj sobi, idealno su odredište.

Pacovi i miševi lako dospevaju u unutrašnjost objekata u kojima žive ljudi. Vešti su penjači, skakači, a odlični su plivači. Uvek ih ima bar trostruko više nego što možete da pretpostavite, a stručnjaci za deratizaciju kažu da ako opazite 3-4 pacova na istom mestu, u okolini ih vreba bar još hiljadu.

Glodari grickaju sve pred sobom – od drveta, plastike, tekstila, kože. Nehotice mogu pregristi kable od električnih uređaja i izazvati požare, poplave i druge nesreće. Uz to, na krznu, u pljuvačci, urinu i izmetu, nose patogene od kojih sami ne oboljevaju, a koji su za ljude zarazni. Mogu izazvati brojna ozbiljna zdravstvena oboljenja kao što su besnilo, salmonela, tuberkuloza i mnoge mnoge druge.

Kako ne bi došlo do prenaseljavanja glodara njihovu deratizaciju je neophodno izvršiti čim se primeti prvi primerak. Glodari se truju otrovima sporog delovanja koji se stavljaju u mamce, a koji zasigurno rešavaju problem. Mesta kao što su studenjaci pružaju bezbroj mogućnosti za skrivanje, stoga se deratizacija studentskih domova u Beogradu mora vršiti profesionalno i maksimalno posvećeno.