Da li je deratizacija bezbedna za kućne ljubimce
Deratizacija je skup mera i postupaka koji se vrše kako bi se sprečilo ili svelo na najmanju meru namnožavanje štetne populacije glodara. Suzbijanje glodara je značajno iz velikog broja razloga, među kojima naročito izdvajamo zdravstvene i ekonomske.
Među glodarima koji naseljavaju naše podneblje najbrojniji su pacovi i miševi. U pitanju su izuzetno lukave, inteligentne i otporne životinje. Borba čoveka sa ovim vrstama glodara traje vekovima, a tokom godina su razvili izuzetne sposobnosti kojima osiguravaju svoj opstanak. Izuzetno su brzi i okretni, sposobni da se provuku kroz najmanje pukotine, preživljavaju i na ekstremno niskim i visokim temperaturama. Odlični su skakači i plivači, a sekutići su im oštri i neprestano rastu, zbog čega imaju stalnu potrebu za glodanjem. Mogu progristi sve vrste materijala i pričiniti ogromnu štetu.
Zašto se vrši deratizacija?
Glodari su prenosioci raznih zaraznih bolesti, kao što su su trihineloza, leptospiroza, besnilo, botulizam, tuberkuloza, pseudotuberkuloza, kuga, lepra, tifus. Naseljavaju se jednako u stambenim objektima, bolnicama, poslovnim objektima, kao i na deponijama smeća i u kanalizacijama. Mikroorganizme prenose na krznu i šapama, a podjednako su im zarazni urin, izmet i pljuvačka.
Pored zdravstvene tj. epidemiološke opasnosti koja preti od glodara, materijalna šteta koju pričinjavaju jednako je velika i zabrinjavajuća. Šteta koju glodari naprave na globalnom nivou godišnje se meri milijardama evra.
Deratizacija stambenih i poslovnih objekata jedini je siguran način da budete sigurni da svoj životni odnosno poslovni prostor ne delite sa neželjenim gostima – glodarima. Međutim, prilikom vršenja deratizacije, jednako bitno je da ona bude učinkovita, kao i da bude bezbedna po zdravlje ljudi i kućnih ljubimaca.
Kako se vrši deratizacija?
Pod pojmom deratizacija podrazumevamo preventivne i kurativne mere, koje za cilj imaju sprečavanje ili uništavanje štetne populacije glodara.
Preventivne mere
Prevencija naseljavanja glodara je izuzetno bitna. Objekte bi trebalo graditi od čvrstih materijala – lima i betona, koje glodari ne mogu da oštete, a poželjno je graditi objekte što dalje od deponija. Ograde bi trebale biti čvrste i bez velikih šupljina koje bi glodarima omogućile prolaz.
Zapušavanje rupa, postavljanje rešetki na kanalizacione, vodovodne i ventilacione cevi takođe spada u preventivne mere. Održavanje temeljne i redovne higijene objekta je esencijalno.
Kurativne mere
Uprkos svoj predostrožnosti i preduzetim preventivnim merama, može se desiti da se glodari ipak pojave. Tada se pristupa kurativnim merama, koje će sigurno doneti željene rezultate.
Kurativne mere delimo na biološke, mehaničke i hemijske.
Biološke mere
U biološke mere deratizacije spada korištenje prirodnih neprijatelja glodara, kao što su mačke, psi, ptice, lisice, po principu „predator i žrtva“. Biološke mere su u današnjici manje u upotrebi. Dresiranje životinja je skupo i dugotrajno, a u slučajevima kada je brojčano stanje glodara veliko, hemijske mere daju brže i pouzdanije rezultate. Biološke mere je u velikim gradovima nemoguće sprovesti. Recimo, deratizacija u Beogradu uz pomoć ptica grabljivica nije izvodljiva.
Mehaničke mere
Mehaničke mere deratizacije podrazumevaju upotrebu klopki, zamki i lepila. Mogu redukovati broj glodara, ali ne mogu u potpunosti istrebiti glodare, naročito ukoliko govorimo o većem broju. Mehaničke mere se koriste amaterski, ali generalno su zapostavljene i prevaziđene, jer hemijske mere daju neuporedivo bolje rezultate.
Hemijske mere
Najefikasnije mere koje sigurno uništavaju glodare su hemijske mere, a podrazumevaju upotrebu otrova (rodenticid) koji izaziva smrt ili sterilitet glodara. Otrovi se najčešće mešaju sa hranom i strateški postavljaju na mesta gde su glodari primećeni.
Rodenticidi mogu biti brzog ili sporog delovanja. Otrovi brzog delovanja u bazi imaju strihnin, otrov koji rapidno ubija glodare, ali propratni efekti kao što su cviljenje, odbijaju druge glodare da uzmu mamac. Pacovi su recimo poznati kao inteligente životinje, koje pre nego nagrnu na mamac šalju „izviđača“ da proba hranu. Tek kada se uvere da „izviđaču“ nije ništa, ostatak čopora pristupa hranjenju – navode stručnjaci iz firme Eko-Protect 011.
Otrovi sporog delovanja su pouzdaniji, a pravljeni su na bazi antivitamina vitamina K – dikumarola, koji inhibira dejstvo vitamina K. Ovi otrovi sprečavaju zgrušavanje krvi, što dovodi do obilnih krvarenja i smrti. Otrovi sporog delovanja su često na bazi bromadiolona (crveni otrov) i brodifakuma (plavi otrov), a mešaju se sa raznim vrstama žitarica i odmah su spremni za potrebu.
Od hemijskih sredstava koriste se i tzv. hemosterilanti, koji izazivaju trajni ili privremeni sterilitet kod glodara.
Da li je deratizacija bezbedna po kućne ljubimce?
Supstance koje se koriste tokom primene hemijskih mera deratizacije su otrovne. Stručnjaci za deratizaciju iz firme Eko-Protect 011 naglašavaju da postoji propisana regulativa Evropske Unije koja količina otrova se stavlja u mamce za glodare. Količina od 0,005% nije opasna za zdravlje kućnih ljubimaca, ali prilikom profesionalnog obavljanja deratizacije se isključuje svaki rizik.
Mamci se postavljaju u hermetički zatvorene deratizacione kutije. Kutije se zaključavaju, a rupe na kutijama su tolike da do sadržaja mogu doći samo glodari. Kućni ljubimci i deca ne mogu oštetiti kutije, niti istresti njihov sadržaj, stoga nisu ugroženi, dok će glodari biti uspešno eliminisani.
Samo je profesionalna deratizacija siguran i efikasan način da se rešite nepoželjnih glodara i sačuvate zdravlje svojih najmilijih – ukućana i kućnih ljubimaca.