DERATIZACIJA

Naslovna » Deratizacija

Beograd, milionski grad, čija populacija iz dana u dan sve više brojčano raste, suočava se sa pravom epidemijom kada je u pitanju naseljenost štetne populacije glodara. Pojavljuju se podjednako u stambenim zgradama, kućama, bolnicama, poslovnim objektima, fabrikama, skladištima.

Kako rešiti problem? Imamo tri slova za vas – DDD. Deratizacija dezinsekcija dezinfekcija.

Šta je deratizacija?

Deratizacija je skup mera i postupaka koji se sprovode u svrhu smanjenja populacije štetnih glodara: pacova, miševa i mišolikih glodara. Deratizacija se vrši u svrhu očuvanja zdravlja i prevencije ekonomske štete koju glodari svojim prisustvom mogu prouzrokovati.

U svetu ima preko 3.000 vrsta glodara , od kojih u našoj zemlji žive 33 vrste. Firme koje se profesionalno bave deratizacijom napominju da Beograd broji sve 33.

Glodare karakteriše razvijena inteligencija, stoga borba protiv njih ni najmanje nije naivna. Brzo se razmnožavaju, donose na svet veliki broj mladunaca, otporni su na surove uslove života, te se stoga mogu pronaći svuda, a rešiti ih se nije lako.

Dezinfekcija i deratizacija su ključne mere kojima se glodari suzbijaju.

Najrasprostranjenije vrste glodara

Populacija glodara naseljava sve kontinente, a najzastupljenije vrste su sledeće:

  • Poljski miš (Apodemus agrarius)
  • Šumski miš (Apodemussylvaticus)
  • Poljska voluharica (Microtus arvalis)
  • Vodeni pacov(Arvicola terestris)
  • Bizamsiki pacov (Ondatra zibetica)
  • Sivi puh (Glis glis)
  • Tekunica (Citelus citelus)

Kako suzbiti štetnu populaciju glodara?

Prevencija je najbolji lek, kao i uvek, ali kada se javi problem sa glodarima, deratizacija je jedino rešenje. Suzbijanje se može vršiti putem tri metode, a to su biloška, mehanička i hemijska. Koja metoda će biti upotrebljena zavisi od vrste i zastupljenosti populacije glodara na kontaminiranom prostoru.

Zdravstvena opasnost

Glodari su nosioci raznih mikroorganizama koji izazivaju bolesti, kojima mogu zaraziti ljude, kućne ljubimce i domaće životinje. Zbog svoje velike rasprostranjenosti, plodnosti i inteligencije, mišoliki glodari predstavljaju veliku opasnost po čoveka i njegovu okolinu.

Neke od najpoznatijih bolesti ljudi i domaćih životinja koje prenose glodari su tularemija, leptospiroza, bruceloza, botulizam,pseudotuberkuloza, tuberkuloza, kuga, lepra, tifus, hemoragične groznice, besnilo, slinavka i šap, trihineloza i druge.

Ne treba zanemariti kako deratizacija kao preventivna mera dravstvene zaštite čoveka, može da odigra ključnu ulogu u sprečavanju širenja bolesti.

Materijalna šteta koju pričinjavaju glodari

Glodari konzumiraju, oštećuju i onečišćuju velike količine hrane i druge robe. Jedan pacov godišnje pojede 18 do 25 kg zrna raznih žitarica, ali najveću štetu nanose razvlačenjem i prljanjem hrane izmetom i mokraćom.

Pacovi i miševi zagađuju i vodu, hranilice, pojilice, nagrizaju električne vodove, ambalažu i potkopavaju temelje stočnih skladišta sa hranom. 1995. godine Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatadak da su glodari prurokovali štetu od 75 milijardi dolara. Samo jedan u nizu dokaza koliko su pravilna deratizacija i dezinfekcija bitne.

Deratizacija dezinsekcija dezinfekcija – jedino trajno rešenje za probleme sa glodarima i ostalim napastima. Eco Protect je firma koja pruža pomenute usluge, pokrivajući Beograd i teritoriju cele Srbije.

PREVENTIVNE MERE

Cilj prevencije je sprečavanje namnožavanja štetne populacije glodara. Stambeni i poslovni objekti, bolnice (kojih Beograd ima najviše) i zdravstrvene ustanove, baš kao fabrike i skladišta, trebali bi biti izgrađeni od čvrstih materijala, u koje glodari teško mogu da prodru. Potrebno je obratiti pažnju i na kanalizacione, toplotne i vodovodne cevi, koje glodari koriste kao put do unutrašnjosti ljudskih staništa.

Održavanje higijene i redovna dezinfekcija prostora u kojima se obitava, osnova su preventivnih metoda. Ukoliko se glodari ipak pojave, sledeći korak je deratizacija.

Biološke mere deratizacije

Biološke metode suzbijanja štetne populacije glodara podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja glodara. To mogu biti domaće životinje, poput pasa i mačaka, koji se uspešno bore protiv pacova, miševa i sličnih glodara. Biološke metode uključuju i upotrebu mikroorganizama (i drugih patogena) kojima će se glodari zaraziti, konzumirajući kontaminirani mamac koji će strateški biti postavljen.

Mehaničke metode deratizacije

Mehaničke metode borbe protiv glodara su u 21. veku zastarele i prevaziđene, iako se i dalje možemo susresti sa njima. Podrazumevaju upotrebu klopki, mamaca sa lepkovima i drugih sličnih zamki. Mehanička metoda može dati privremene rezultate, i to ako brojno stanje glodara nije veliko, ali uglavnom ne rešava problem. Glodari se vraćaju, često u mnogo većem broju od prvobitnog, a tada se moraju upotrebiti hemijske metode.

Hemijske metode deratizacije

Hemijske metode za uklanjanje glodara podrazumevaju upotrebu hemijskih sredstava. To mogu biti:

  1. Otrovi brzog delovanja – Ovi otrovi se najređe upotrebljavaju, jer predstavljaju opasnost za ljude i životinje.
  2. Otrovi sporog (produženog) delovanja – Najčešće se koriste. Glodari poput pacova imaju jednu interesantnu karakteristiku – šalju „izviđača“ koji proba hranu. Ukoliko ugine, leglo pacova odustaje od konzumiranja. Otrovi sa sporim delovanjem ne daju instant rezultat, te su efikasni kod trovanja pacolikih glodara.
  3. Repelenti – Sredstva koja odbijaju glodare.
  4. Hemosterilanti – Sredstva koja izazivaju sterilitet kod glodara i onemogućavaju njihovo razmnožavanje.